Logoraši iz Morinja podnijeli su još oko 150 tužbi protiv države, kojima traže naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. Njihov pravni zastupnik, advokat Zdravko Begović potvrdio je za „Dan” da su tužbe podnesene i da su postupci u toku. Pojasnio je da žrtve iz logora u Morinju traže različite novčane iznose, u zavisnosti od više okolnosti. Ono što je veoma bitno, kako je istakao advokat Begović, jeste da su sudovi veoma ažurni i da je već nekoliko sporova okončano pred prvostepenim sudovima.
– Nekoliko sporova je uspješno okončano i dosuđeni su iznosi od po nekoliko hiljada eura. Zbog pretrpjelih psihičkih i fizičkih trauma traženi su različiti iznosi. Drugi sporovi su u toku i sudovi su zaista ažurni i vode efikasne sporove u ovim slučajevima – kazao je Begović.
Pojasnio je da se ne može tačno odrediti koliko novca je traženo tužbama jer je u pitanju oko 150 tužbi sa različitim iznosima.
Prethodno je logorašima dosuđeno skoro milion i po eura naknade od države.
– U predmetu „Morinj” sudovi su donijeli 154 odluke kojima je pravosnažno usvojen tužbeni zahtjev i ukupno dosuđeno 1.485.510,20 eura. Jednom odlukom je odbijen tužbeni zahtjev, četiri postupka su obustavljena, dok je u šest predmeta tužba povučena. Napominjemo da je riječ o predmetu „Morinj” i naknadama žrtvama ratnih zločina koji se odnose na period nakon donošenja AP 23 – saopšteno je „Danu” iz Vrhovnog suda Crne Gore.
Logoraši su rat­ni za­ro­blje­ni­ci­ iz Mo­ri­nja ko­ji su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Begović je kazao da je pohvalno što je Vrhovni sud zauzeo stav kojim je omogućeno usvajanje tužbenih zahtjeva za naknade žrtvama ovog ratnog zločina. Ipak, istakao je da su u većini slučajeva nezadovoljni dosuđenim iznosima. Zbog toga su se žalili višim instancama. Čak su uložili reviziju Vrhovnom sudu. Ipak, svi ti zahtjevi odbijeni su kao neosnovani. Zbog toga su se obratili sudu u Strazburu, smatrajući da su dosuđeni iznosi mali.
Oko 250 lica ko­ja su bo­ra­vi­la u voj­nom cen­tru „Mo­rinj” pod­ni­je­la su tu­žbe na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud od­bi­o žal­be Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ali i bra­ni­la­ca osu­đe­nih Iva Goj­ni­ća, Špi­ra Lu­či­ća, Iva Men­zali­na i Bo­ra Gli­gi­ća. Na taj na­čin je okon­ča­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u ovom pred­me­tu.
Pre­su­du u slu­ča­ju „Mo­rinj” iz­re­klo je vi­je­će su­di­je Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Mi­len­ke Ži­žić. Po toj pre­su­di, Goj­nić, Lu­čić, Men­za­lin i Gli­gić ogla­še­ni su kri­vim zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv rat­nih za­ro­blje­ni­ka, od­no­sno ne­čo­vječ­no po­stu­pa­nje. Goj­nić je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, Lu­čić na tri, Men­za­lin na če­ti­ri, a Gli­gić na tri go­di­ne ro­bi­je. U ovom pred­me­tu bi­le su iz­re­če­ne još dvi­je pre­su­de, ali ih je Ape­la­ci­o­ni sud obo­rio.
Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca, ko­ji su ta­ko­đe bi­li op­tu­že­ni, oslo­bo­đe­ni su kri­vi­ce.
Op­tu­žni­ca u ovom pred­me­tu po­dig­nu­ta je u av­gu­stu 2008. go­di­ne.
– Op­tu­že­ni su kao pri­pad­ni­ci re­ze­rv­nog sa­sta­va JNA od 3. ok­to­bra 1991. do 18. av­gu­sta 1992. go­di­ne, za vri­je­me oru­ža­nog su­ko­ba u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj iz­me­đu JNA i hr­vat­skih or­ga­ni­zo­va­nih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, u Cen­tru za pri­hvat za­ro­blje­ni­ka u mje­stu Mo­rinj, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va utvr­đe­na Že­nev­skom kon­ven­ci­jom o po­stu­pa­nju sa rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma, pre­ma nji­ma ne­čo­vječ­no po­stu­pa­li – pi­še u op­tu­žni­ci.M.V.P.

I op­tu­že­ni tu­ži­li dr­ža­vu

Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca su ta­ko­đe tu­ži­li dr­ža­vu zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i do­bi­li su te spo­ro­ve. Tar­le je dru­go­ste­pe­nom pre­su­dom do­bio 60.000 eura, kao i Go­ve­da­ri­ca. Pr­vom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, Tar­leu je do­su­đe­no 80.500 eura zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de i du­šev­nih bo­lo­va, kao i zbog pat­nje. Od­lu­ku je pre­i­na­čio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci na­kon žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih po­slo­va i do­su­dio mu 60.000 eura.